Zvuk možemo videti?

Zvuk je nešto što svakodnevno čujemo, ali da li je moguće – videti zvuk? Iako zvuk postoji kao talasni pokret u vazduhu, ono što percipiramo kao zvuk samo su vibracije koje dopiru do naših ušiju. Međutim, uz pomoć nauke i tehnologije, možemo “videti” ove talase u akciji.

Zvuk možemo videti?

Kako funkcioniše zvuk?

Zvuk se širi u talasima – vibracijama koje putuju kroz vazduh, vodu ili čvrste materijale. Ovi talasi uzrokuju promene pritiska koje naše uši pretvaraju u zvuk. Međutim, sami talasi su nevidljivi za naše oči. Da bismo “videli” zvuk, moramo ga preneti u oblik koji je vidljiv.

Chladnijeva ploča: vizuelizacija zvuka kroz pesak

Jedan od najpoznatijih eksperimenata za “vizuelizaciju” zvuka jeste Chladnijeva ploča. Kada se metalna ploča pospe peskom i zvučno vibrira različitim frekvencijama, pesak se raspoređuje u prelepe, simetrične šare koje se nazivaju Chladnijevi uzorci. Ove šare predstavljaju mesta gde je vibracija slabija ili jača, prikazujući talasne oblike koje zvuk stvara.

Zvuk možemo videti?
gravitacioni talas
Zvuk možemo videti?

Cimatik: slikanje zvučnih talasa u vodi

Cimatik je tehnika u kojoj se koriste tanki slojevi vode ili drugih tečnosti kako bi se prikazali zvučni talasi. Kada se tečnost izloži različitim frekvencijama zvuka, na njenoj površini se stvaraju kompleksne, dinamične šare koje jasno prikazuju kretanje talasa. Visoke frekvencije prave gustu mrežu šara, dok niže frekvencije stvaraju jednostavnije oblike.

Zvučni talasi u svakodnevnom životu

Postoji još mnogo načina na koje možemo “videti” zvuk. Na primer, visokofrekventni zvučni talasi se koriste za ultrazvuk u medicini, gde pomažu lekarima da prikažu unutrašnje organe bez potrebe za zračenjem. Takođe, posebne kamere poznate kao “Schlieren” kamere omogućavaju nam da “vidimo” promene pritiska u vazduhu, vizuelizujući talase koje zvuk pravi u realnom vremenu.

Zvuk možemo videti?
Zvuk možemo videti?

Da li ćemo moći da vidimo zvuk u budućnosti?

Sa sve naprednijom tehnologijom, naučnici istražuju nove metode za prikazivanje zvučnih talasa. Od holograma do digitalnih prikaza, možda ćemo u budućnosti biti u mogućnosti da “vidimo” razgovore, muziku i sve druge zvuke u obliku neverovatnih vizuelnih prikaza.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…