Zašto je nebo plavo, a zalazak Sunca crven? Sunčeva svetlost izgleda bela, ali je sastavljena od mnogo boja. Kada uđe u atmosferu, sudara se sa molekulima gasova i menja pravac. Upravo zbog rasejanja vidimo boje neba.
Bela svetlost nije samo bela
Boje vidljive svetlosti razlikuju se po talasnoj dužini. Crvena ima veću, a plava i ljubičasta manju talasnu dužinu. Molekuli u atmosferi mnogo jače rasejavaju svetlost kraćih talasnih dužina.
Plava svetlost se rasipa na sve strane. Kada pogledamo deo neba udaljen od Sunca, u naše oči stiže ta rasejana svetlost, pa nebo izgleda plavo.
Zašto nebo nije ljubičasto?
Ljubičasta svetlost se snažno rasejava, ali Sunce emituje manje ljubičaste svetlosti u delu spektra koji lako opažamo, deo apsorbuje gornja atmosfera, a ljudsko oko je manje osetljivo na ljubičastu boju. Zajednički rezultat je plava boja.
Šta se menja pri zalasku Sunca?
Kada je Sunce visoko, svetlost prolazi kraćim putem kroz atmosferu. Pri zalasku prolazi kroz mnogo deblji sloj vazduha. Plava i zelena svetlost uglavnom se raseju u drugim pravcima, a do posmatrača direktnije stižu crvena, narandžasta i žuta svetlost.
Zašto su neki zalasci posebno intenzivni?
Kapi vode, prašina, dim i druge čestice menjaju način rasejanja. Od njihove veličine i količine zavisi koje će boje biti naglašene. Ipak, jarko crven zalazak nije pouzdan dokaz zagađenja: utiču i visina oblaka, položaj Sunca i raspored čestica.
Kako bi nebo izgledalo bez atmosfere?
Bez molekula koji rasejavaju svetlost nebo bi izgledalo crno čak i tokom dana, kao na Mesecu. Sunce bi bilo veoma sjajno, ali ostatak neba ne bi bio plav.
Česta pitanja
Zašto su oblaci beli?
Kapljice vode i kristali leda rasejavaju različite boje približno zajedno. Njihova mešavina izgleda belo.
Zašto je duboka voda često plava?
Učestvuju rasejanje, odbijanje boje neba i različita apsorpcija talasnih dužina u vodi.