Zašto je nebo plavo?

Jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju, bilo kao deca ili odrasli, je: „Zašto je nebo plavo?“ Ovaj fenomen, iako svakodnevno prisutan, ima fascinantno naučno objašnjenje koje se temelji na interakciji svetlosti i atmosfere.

Zašto je nebo plavo?

Svetlost i njen spektar

Da bismo razumeli zašto je nebo plavo, prvo moramo da shvatimo šta je svetlost. Sunčeva svetlost, iako izgleda bela, zapravo je mešavina različitih boja. Ove boje čine spektar svetlosti koji možete videti kada sunčeva svetlost prolazi kroz prizmu ili kad se stvara duga. Svaka boja ima svoju talasnu dužinu – crvena svetlost ima najduže talase, dok plava i ljubičasta imaju najkraće talase.

Rasipanje svetlosti

Kada sunčeva svetlost prođe kroz Zemljinu atmosferu, ona nailazi na molekule gasova, poput azota i kiseonika, kao i na sitne čestice prašine i drugih materija. Ove molekule i čestice rasipaju svetlost u svim pravcima u procesu koji se zove Rejlijevo rasipanje. Zbog specifičnih karakteristika ovog rasipanja, svetlost kraćih talasnih dužina – plava i ljubičasta – se rasipa mnogo efikasnije od svetlosti sa dužim talasima, poput crvene i žute.

Međutim, iako se ljubičasta svetlost rasipa još više od plave, naše oči su mnogo osetljivije na plavu boju, a ljubičasta se većinom apsorbuje u atmosferi. Zato vidimo nebo kao plavo.

Zašto je nebo plavo?
Zašto je nebo plavo?

Šta se dešava tokom izlaska i zalaska sunca?

Tokom izlaska i zalaska sunca, svetlost prolazi kroz veći deo atmosfere nego tokom dana, zbog nižeg ugla Sunca u odnosu na horizont. Kako svetlost prolazi kroz veću količinu vazduha, plavi i ljubičasti talasi se rasipaju skoro u potpunosti pre nego što stignu do naših očiju. Ostaju duže talasne dužine, poput crvene, narandžaste i žute, što čini zalazak i izlazak sunca spektakularno obojenim toplim tonovima.

Da li je nebo uvek plavo?

Zanimljivo je da boja neba može varirati u zavisnosti od uslova u atmosferi. Na primer, kada je vazduh veoma čist, nebo može izgledati izuzetno bistro i plavo. S druge strane, kada u atmosferi ima mnogo čestica (zbog zagađenja, prašine ili požara), nebo može izgledati bledunjavo ili sivkasto, jer te čestice rasipaju svetlost na drugačiji način.

Zašto je nebo plavo?

Nebeska plavetnila nije slučajna pojava, već rezultat složenih interakcija svetlosti sa Zemljinom atmosferom. Rasipanje svetlosti kraćih talasnih dužina dovodi do toga da vidimo plavo nebo tokom većeg dela dana. Nauka iza ovog fenomena nas podseća na to kako jednostavne, svakodnevne pojave kriju složene i predivne zakone fizike.

Dakle, sledeći put kada pogledate u vedro plavo nebo, setite se da gledate rezultat fascinantne igre svetlosti i atmosfere!

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…