Zašto astronauti lebde u svemirskoj stanici? Često se kaže da tamo nema gravitacije, ali to nije tačno. Zemljina gravitacija i na toj visini ostaje veoma jaka. Astronauti lebde zato što se oni i stanica zajedno nalaze u stalnom slobodnom padu.
Orbita je padanje oko Zemlje
Zamislimo loptu bačenu vodoravno. Ona se kreće napred, ali je gravitacija vuče prema tlu. Što je početna brzina veća, lopta pada dalje. Pri dovoljno velikoj brzini zakrivljenost putanje pratila bi zakrivljenost Zemlje: lopta bi stalno padala, ali ne bi stigla do površine.
Tako se, pojednostavljeno, kreće svemirska stanica. Ima veliku horizontalnu brzinu, dok je gravitacija neprekidno ubrzava prema Zemlji. Rezultat je orbita.
Odakle osećaj bestežinskog stanja?
Na podu osećamo silu oslonca koja nas sprečava da padamo. U stanici astronaut i sve oko njega padaju istim ubrzanjem. Pod ne mora da ga pridržava, pa nema uobičajene sile oslonca. Zbog toga astronaut oseća bestežinsko stanje.
Sličan osećaj može se nakratko javiti u liftu koji naglo počne da se spušta ili u avionu na paraboličnoj putanji. Gravitacija nije nestala; smanjena je sila kojom telo pritiska oslonac.
Zašto predmeti ne padnu na pod stanice?
„Pod“ stanice takođe pada prema Zemlji. Predmet pušten iz ruke već ima gotovo istu orbitalnu brzinu kao stanica. Zato astronaut, predmet i stanica nastavljaju da se kreću zajedno i predmet izgleda kao da lebdi.
Da li je to potpuna bestežina?
Koristi se izraz mikrogravitacija. Polje nije potpuno jednako u svim delovima stanice, a postoje otpor veoma razređene atmosfere, vibracije i mala ubrzanja zbog korekcija orbite.
Šta bi se dogodilo bez gravitacije?
Bez Zemljine gravitacije stanica ne bi obilazila Zemlju, već bi nastavila približno pravolinijski kroz prostor. Upravo gravitacija savija njenu putanju.
Česta pitanja
Da li astronaut ima masu dok lebdi?
Da. Masa se ne gubi; za ubrzavanje ili zaustavljanje i dalje je potrebna sila.
Zašto Mesec ne padne na Zemlju?
Mesec takođe stalno „pada“ prema Zemlji, ali zbog svoje bočne brzine obilazi oko nje.