Vrste sila razlikujemo prema načinu na koji tela međusobno deluju. Neke sile nastaju neposrednim dodirom, dok druge mogu delovati i kada tela nisu u kontaktu.
U ovoj lekciji upoznaćete gravitacionu, elastičnu, magnetnu, električnu silu, silu trenja i druge važne primere.
Kontaktne sile
Kontaktne sile postoje kada se tela dodiruju. Tu spadaju sila trenja, elastična sila, sila otpora sredine, sila podloge i sila kojom čovek gura ili vuče predmet.
Sila trenja se suprotstavlja relativnom kretanju dodirnih površina. Ona može usporavati kretanje, ali je istovremeno neophodna za hodanje, kočenje i držanje predmeta.
Sile koje deluju na daljinu
Gravitaciona, električna i magnetna sila mogu delovati bez neposrednog dodira. Njihovo delovanje opisujemo pomoću fizičkog polja koje postoji u prostoru oko tela.
Zemljina gravitaciona sila privlači sva tela ka njenom centru. Magnetna sila deluje između magneta i magnetnih materijala, dok električna sila deluje između naelektrisanih tela.
Gravitaciona sila
Gravitaciona sila je uvek privlačna. U blizini Zemljine površine ona je razlog zbog kojeg predmeti padaju i zbog kojeg telo ima težinu. Intenzitet zavisi od masa tela i njihovog međusobnog rastojanja.
Elastična sila
Elastična sila nastaje kada se elastično telo istegne, sabije, savije ili uvrne. Usmerena je tako da telo vrati u prvobitni oblik. Primeri su opruga, gumica i elastični luk.
Sila trenja i otpora sredine
Sila trenja deluje između dodirnih površina, a otpor sredine deluje na telo koje se kreće kroz vazduh ili vodu. Obe sile najčešće su usmerene suprotno kretanju.
Kako prepoznati vrstu sile?
Najpre utvrdite koja tela međusobno deluju i da li se dodiruju. Zatim posmatrajte posledicu: privlačenje ka Zemlji ukazuje na gravitaciju, istegnuta opruga na elastičnu silu, a usporavanje pri klizanju na trenje.