Stiven Hoking bio je britanski teorijski fizičar i kosmolog koji je približio tajne crnih rupa milionima čitalaca. Pokazao je da crne rupe nisu potpuno „crne“, već mogu da emituju zračenje.
Ko je bio Stiven Hoking?
Rođen je 8. januara 1942. godine u Oksfordu. Studirao je fiziku na Oksfordu, a doktorirao kosmologiju na Kembridžu. Kao mladom istraživaču dijagnostikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), bolest koja je postepeno ograničila njegovo kretanje i govor. Uprkos tome, decenijama je nastavio naučni i javni rad.
Šta su crne rupe?
Crna rupa je oblast prostor-vremena čija je gravitacija toliko jaka da iz nje, iza granice nazvane horizont događaja, ni svetlost ne može da pobegne. Mogu nastati kolapsom veoma masivnih zvezda, a supermasivne crne rupe nalaze se u središtima galaksija.
Teoreme o singularnostima
Hoking je sa Rodžerom Penrouzom pokazao da opšta teorija relativnosti pod određenim uslovima vodi ka singularnostima – granicama na kojima klasični opis prostor-vremena prestaje da bude dovoljan. Njihov rad povezao je kolaps zvezda sa pitanjem početka svemira.
Šta je Hokingovo zračenje?
Primena kvantne teorije u blizini horizonta događaja dovela je Hokinga do iznenađujućeg zaključka: crne rupe imaju temperaturu i emituju toplotno zračenje. Gubitkom energije veoma sporo gube masu i, tokom ogromnog vremena, mogu da ispare.
Ovaj rezultat spojio je tri velike oblasti: opštu relativnost, kvantnu fiziku i termodinamiku. Zbog toga je Hokingovo zračenje jedno od najvažnijih teorijskih otkrića moderne fizike.
Paradoks informacije
Ako crna rupa potpuno ispari, postavlja se pitanje šta se događa sa informacijom o materiji koja je u nju upala. Kvantna teorija kaže da informacija ne bi trebalo da nestane. Ovaj problem i danas podstiče istraživanja kvantne gravitacije.
„Kratka povest vremena“
Hokingova knjiga „Kratka povest vremena“ objavljena je 1988. godine i postala svetski bestseler. U njoj je široj publici objasnio Veliki prasak, strelu vremena, crne rupe i potragu za jedinstvenom teorijom prirode.
Nauka, tehnologija i život sa ALS-om
Komunicirao je pomoću računarskog sistema i sintetizovanog glasa koji je postao prepoznatljiv. Njegova istrajnost inspirisala je mnoge ljude, ali je želeo da bude prepoznat prvenstveno po naučnom radu. Bio je Lukasovski profesor matematike na Kembridžu, položaju koji je nekada držao i Isak Njutn.
Česta pitanja
Šta je otkrio Stiven Hoking?
Najpoznatiji je po teorijskom predviđanju da crne rupe emituju Hokingovo zračenje.
Da li je dobio Nobelovu nagradu?
Nije, jer Hokingovo zračenje još nije neposredno potvrđeno posmatranjem astrofizičke crne rupe.
Kada je umro Stiven Hoking?
Umro je 14. marta 2018. godine u Kembridžu.
Otkrijte još priča o gravitaciji, energiji i svemiru na sajtu Fizičarenje.