Sila je fizička veličina koja opisuje međusobno delovanje tela. Delovanjem sile telo može da promeni brzinu, pravac kretanja ili oblik. Silu svakodnevno uočavamo kada guramo vrata, podižemo ranac, zatežemo oprugu ili kada Zemlja privlači predmete.
Ova lekcija objašnjava pojam sile, njene osnovne osobine, oznaku, jedinicu mere i najvažnije efekte njenog delovanja.
Šta je sila?
Sila je mera uzajamnog delovanja tela. Kada jedno telo deluje na drugo, kažemo da između njih postoji sila. Delovanje može nastati neposrednim dodirom, kao pri guranju kutije, ali i bez dodira, kao kod gravitacione ili magnetne sile.
Oznaka za silu je F, a osnovna merna jedinica u Međunarodnom sistemu jedinica je njutn (N). Jedan njutn je približno sila kojom Zemlja privlači predmet mase oko 100 grama.
Kako sila deluje na telo?
Delovanje sile može izazvati promenu stanja kretanja ili deformaciju tela. Telo može da počne da se kreće, da se zaustavi, ubrza, uspori ili promeni pravac. Na primer, udarac nogom menja brzinu i pravac kretanja lopte.
Sila može promeniti i oblik tela. Kada pritisnemo sunđer, rastegnemo gumicu ili savijemo lenjir, nastaje deformacija. Neke deformacije su elastične, pa se telo vraća u prvobitni oblik, dok druge ostaju trajne.
Osobine sile
Za potpuno opisivanje sile potrebno je znati njen intenzitet, pravac, smer i napadnu tačku. Intenzitet pokazuje koliko je delovanje jako. Pravac može biti horizontalan, vertikalan ili kos, dok smer pokazuje na koju stranu sila deluje duž tog pravca.
Napadna tačka je mesto na telu na kojem sila deluje. Zbog toga sile jednakog intenziteta mogu imati različite posledice ako deluju u različitim pravcima, smerovima ili tačkama.
Uravnotežene i neuravnotežene sile
Na jedno telo često istovremeno deluje više sila. Ako se njihova delovanja poništavaju, sile su uravnotežene i telo miruje ili se kreće ravnomerno pravolinijski. Ako sile nisu uravnotežene, menja se brzina ili pravac kretanja tela.
Ukupno delovanje više sila opisuje se rezultantom. Kada dve sile deluju duž istog pravca i u istom smeru, njihovi intenziteti se sabiraju. Ako deluju u suprotnim smerovima, intenzitet rezultante jednak je razlici njihovih intenziteta, a smer je smer jače sile.
Primeri sila u svakodnevnom životu
- gravitaciona sila privlači tela ka Zemlji;
- sila trenja usporava klizanje i omogućava hodanje;
- elastična sila nastaje pri istezanju ili sabijanju elastičnih tela;
- magnetna sila deluje između magneta i određenih materijala;
- sila mišića omogućava guranje, vučenje i podizanje predmeta.