opasnost od ugljen monoksida posebno je velika zato što je ovaj gas bez boje, mirisa i ukusa. Čovek ga ne može pouzdano primetiti čulima, a nastaje pri nepotpunom sagorevanju goriva.
Kako nastaje ugljen-monoksid?
Kada gorivo nema dovoljno kiseonika ili uređaj, dimnjak i ventilacija ne rade pravilno, ugljenik se ne oksiduje potpuno do ugljen-dioksida. Može nastati ugljen-monoksid, hemijske formule CO.
Izvori mogu biti neispravne peći, kotlovi, kamini, plinski uređaji, agregati, roštilji i motori sa unutrašnjim sagorevanjem u zatvorenom prostoru.
Znaci koje ne treba ignorisati
- Više osoba u istoj prostoriji ima glavobolju, mučninu, slabost ili vrtoglavicu.
- Simptomi se smanjuju po izlasku na svež vazduh.
- Plamen, čađ ili kondenzacija ukazuju da sagorevanje i odvod gasova možda nisu pravilni.
- Alarm detektora ugljen-monoksida se aktivira.
Kako smanjiti rizik?
Uređaje za sagorevanje treba redovno da pregledaju kvalifikovani stručnjaci, dimnjaci moraju biti prohodni, a ventilacioni otvori slobodni. Detektor CO pruža važno rano upozorenje.
- Nikada ne koristite roštilj, agregat ili motor u zatvorenoj prostoriji ili garaži.
- Ne zatvarajte ventilacione otvore da biste zadržali toplotu.
- Postavite odobren detektor prema uputstvu proizvođača i redovno ga testirajte.
- Servisirajte peći, bojlere, kotlove i dimnjake u propisanim intervalima.
Fizika iza ovog saveta
Sagorevanje oslobađa hemijsku energiju goriva. Za potpuno sagorevanje potrebna je odgovarajuća količina kiseonika i pravilno mešanje. Nedostatak kiseonika menja produkte reakcije.
CO se vezuje za hemoglobin znatno jače od kiseonika i ometa prenos kiseonika kroz telo. Zato izloženost može biti opasna iako osoba ne oseća miris gasa.
Šta nikako ne treba raditi?
Ne pokušavajte da pronađete izvor ostajanjem u prostoriji, ne ignorišite alarm i ne vraćajte se unutra samo zato što se uređaj ugasio.
Šta uraditi ako primetite opasnost?
Ako se oglasi alarm ili sumnjate na CO, odmah izađite na svež vazduh, izvedite druge ako to možete bezbedno i pozovite hitne službe. Ne vraćajte se dok stručne službe ne potvrde da je bezbedno.
Deca ne treba sama da popravljaju električne uređaje, utičnice, kablove ili baterije. Pregled i popravku treba prepustiti odrasloj osobi koja je stručna za odgovarajući uređaj. Kada postoji neposredna opasnost od požara ili povrede, najpre se udaljite i pozovite nadležnu službu.
Česta pitanja
Da li uređaj mora biti potpuno hladan?
Ne mora. Mnogi uređaji se normalno zagrevaju tokom rada, ali preterana toplota, miris paljevine, dim, varničenje ili deformacija nisu normalni i zahtevaju prekid korišćenja.
Da li je dovoljno da uređaj i dalje radi?
Nije. Oštećen uređaj može nastaviti da radi, a da zaštita, izolacija ili kontakt više nisu bezbedni. Funkcionalnost nije isto što i bezbednost.
Da li dete treba da proverava kvar?
Ne. Dete treba da obavesti odraslu osobu i da se udalji od potencijalno opasnog uređaja, naročito ako ima dima, varnica, vode ili jakog mirisa.
Savet profesora fizike
Ugljen-monoksid se ne prepoznaje mirisom. Ispravni uređaji, ventilacija, stručan servis i detektor predstavljaju sistem zaštite koji ne treba preskakati.
Fizika nam pomaže da razumemo uzrok, ali bezbednost uvek ima prednost nad ogledom, radoznalošću i pokušajem samostalne popravke.