Mileva Marić Ajnštajn bila je srpska matematičarka i jedna od prvih žena koje su krajem 19. veka studirale fiziku na Politehničkoj školi u Cirihu. Njena biografija važna je i zbog obrazovnog puta i zbog složenih rasprava o njenom odnosu sa Albertom Ajnštajnom.
Ko je bila Mileva Marić?
Rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, u tadašnjoj Austrougarskoj. Odrasla je u obrazovanoj porodici koja je podržavala njeno školovanje. Pohađala je škole u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu, a zatim nastavila studije u Švajcarskoj.
Studije fizike i matematike u Cirihu
Mileva se 1896. upisala na odsek za nastavnike matematike i fizike na Saveznoj politehničkoj školi u Cirihu, današnjem ETH-u. Bila je jedina žena u svojoj grupi. Među kolegama bio je i Albert Ajnštajn. Pohađala je zahtevne kurseve iz matematike, eksperimentalne fizike, mehanike i astronomije.
Položila je veći deo studijskih obaveza, ali nije uspela da položi završni diplomski ispit. Njen akademski put prekinut je u periodu trudnoće i porodičnih promena.
Brak sa Albertom Ajnštajnom
Mileva i Albert venčali su se 1903. godine. Imali su sinove Hansa Alberta i Eduarda; sudbina njihove ranije rođene ćerke Lizerl nije potpuno razjašnjena. Brak je bio opterećen finansijskim teškoćama, Albertovim profesionalnim obavezama i ličnim sukobima. Razveli su se 1919. godine.
Da li je Mileva učestvovala u Ajnštajnovim radovima?
Ovo pitanje zahteva pažljivo i pošteno tumačenje izvora. Sačuvana pisma pokazuju da su Mileva i Albert tokom studija razgovarali o fizici i zajedno učili. Izrazi poput „naš rad“ podstakli su pretpostavke da je bila saradnica u razvoju nekih ideja.
Ipak, ne postoji sačuvan rukopis, proračun ili potpisan rad koji bi pouzdano dokazao da je bila koautorka Ajnštajnovih radova iz 1905. godine. Većina istoričara nauke smatra da dostupni dokazi nisu dovoljni da joj se pripiše koautorstvo. To ne znači da nije bila intelektualna sagovornica ili podrška, već da obim njenog doprinosa nije moguće precizno utvrditi.
Nobelova nagrada i razvodni sporazum
U sporazumu o razvodu dogovoreno je da Albert, ako dobije Nobelovu nagradu, novčani deo preda Milevi. Nakon što je nagrađen, sredstva su joj zaista pripala. Često se tvrdi da je to bio dokaz naučnog koautorstva, ali istorijski izvori dopuštaju i praktično objašnjenje: finansijsko obezbeđivanje Mileve i dece.
Život posle razvoda
Mileva je ostala u Cirihu, brinula o sinovima i davala privatne časove. Posebno težak deo života bila je briga o Eduardu, koji je imao ozbiljne zdravstvene probleme. Umrla je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu.
Zašto je njena priča važna?
Milevin život pokazuje sa kakvim su se preprekama suočavale obrazovane žene u nauci. Treba ga predstavljati bez umanjivanja njenih sposobnosti, ali i bez pretvaranja nedokazanih tvrdnji u činjenice. Ona ostaje važna figura istorije obrazovanja, žena u nauci i kulturne istorije Srbije.
Česta pitanja
Da li je Mileva Marić bila fizičarka?
Studirala je matematiku i fiziku na visokom nivou, ali nije završila diplomski ispit niti objavila samostalni naučni rad.
Da li je napisala teoriju relativnosti?
Za takvu tvrdnju ne postoje pouzdani dokumentarni dokazi.
Gde je sahranjena?
Sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu.
Na sajtu Fizičarenje čitajte proverene priče o ljudima koji su oblikovali fiziku.
Odličan teks, ovo mi je trebalo, hvala