Merenje u fizici omogućava da osobine tela i pojava izrazimo brojnom vrednošću i mernom jedinicom. Bez merenja ne bismo mogli pouzdano da upoređujemo dužinu, vreme, površinu, zapreminu, masu ili temperaturu.
U ovoj lekciji upoznaćete osnovne pojmove, pravila pravilnog merenja i najčešće merne instrumente.
Šta je merenje?
Merenje je postupak kojim fizičku veličinu upoređujemo sa odgovarajućom jedinicom mere. Rezultat merenja zapisujemo pomoću brojne vrednosti i merne jedinice, na primer: l = 2,5 m.
Fizičke veličine i merne jedinice
Fizička veličina opisuje merljivo svojstvo tela ili pojave. U Međunarodnom sistemu jedinica (SI) dužina se meri metrom (m), vreme sekundom (s), masa kilogramom (kg), a temperatura kelvinom (K).
Kako se pravilno meri?
- Izaberite odgovarajući merni instrument.
- Odredite najmanji podeok njegove skale.
- Proverite da li instrument pokazuje nulu pre merenja.
- Očitajte vrednost gledajući skalu pod pravim uglom.
- Zapišite rezultat sa mernom jedinicom.
Direktno i indirektno merenje
Kod direktnog merenja vrednost očitavamo sa instrumenta, kao kada lenjirom merimo dužinu. Kod indirektnog merenja vrednost računamo pomoću drugih izmerenih veličina, na primer površinu pravougaonika P = a · b.
Zašto se merenja ponavljaju?
Svako merenje prati izvesna greška. Ponavljanjem merenja i određivanjem srednje vrednosti dobijamo pouzdaniji rezultat.