Marija Kiri bila je pionirka istraživanja radioaktivnosti i prva osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade u dve različite naučne oblasti. Njena posvećenost promenila je fiziku, hemiju i medicinu.
Ko je bila Marija Kiri?
Rođena je 7. novembra 1867. godine u Varšavi kao Marija Sklodovska. Pošto ženama u tadašnjoj Poljskoj visoko obrazovanje nije bilo lako dostupno, preselila se u Pariz i studirala fiziku i matematiku na Sorboni. Tamo je upoznala fizičara Pjera Kirija, svog budućeg supruga i saradnika.
Šta je radioaktivnost?
Radioaktivnost je spontano emitovanje zračenja iz nestabilnih atomskih jezgara. Marija Kiri je uvela sam naziv i pokazala da je zračenje osobina atoma, a ne posledica hemijske reakcije. Sistematski je merila zračenje različitih ruda i primetila da neke zrače snažnije nego što bi prisustvo uranijuma moglo da objasni.
Otkriće polonijuma i radijuma
Marija i Pjer Kiri su 1898. godine objavili otkriće dva nova elementa. Polonijum je nazvan po njenoj domovini Poljskoj, a radijum po snažnom zračenju. Da bi izdvojili malu količinu radijumovih jedinjenja, obrađivali su tone rude u veoma teškim laboratorijskim uslovima.
Dve Nobelove nagrade
Marija Kiri je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku sa Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za istraživanja zračenja. Godine 1911. dobila je Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće polonijuma i radijuma, izolovanje radijuma i proučavanje njegovih osobina.
- bila je prva žena dobitnica Nobelove nagrade;
- prva osoba sa dve Nobelove nagrade;
- jedina osoba nagrađena u dve različite prirodne nauke.
Marija Kiri u Prvom svetskom ratu
Organizovala je mobilne rendgenske jedinice koje su pomagale lekarima da pronađu metke i prelome kod ranjenih vojnika. Obučavala je osoblje i lično odlazila na teren. Ove jedinice, poznate kao „male Kirije“, pokazale su koliko naučno znanje može neposredno da spašava živote.
Opasnost jonizujućeg zračenja
U njeno vreme rizici dugotrajnog izlaganja zračenju nisu bili dovoljno poznati. Radila je bez savremene zaštitne opreme. Umrla je 1934. godine od aplastične anemije, bolesti koja se povezuje sa velikom izloženošću jonizujućem zračenju.
Nasleđe Marije Kiri
Njena istraživanja otvorila su put nuklearnoj fizici, radioterapiji i nuklearnoj medicini. Institut Kiri u Parizu i danas je važan centar za istraživanje i lečenje raka. Hemijski element kirijum nazvan je u čast Marije i Pjera Kirija.
Česta pitanja
Šta je otkrila Marija Kiri?
Otkrila je elemente polonijum i radijum i postavila temelje naučnog proučavanja radioaktivnosti.
Zašto je dobila dve Nobelove nagrade?
Prvu je dobila za fiziku i istraživanje zračenja, a drugu za hemiju i otkriće novih elemenata.
Da li su njene beleške i danas radioaktivne?
Da, deo laboratorijske dokumentacije i predmeta i dalje zahteva poseban način čuvanja i zaštite.
Više sadržaja o atomima, jezgru i zračenju pronađite na sajtu Fizičarenje.