Kako nastaje duga? Najčešće je vidimo kada istovremeno pada kiša i sija Sunce. Duga nije predmet na određenom mestu, već optička pojava koja zavisi od položaja Sunca, kapljica vode i posmatrača.
Tri procesa u jednoj kapljici
Kada Sunčeva svetlost uđe u kapljicu, prvo se prelama na prelazu iz vazduha u vodu. Različite boje ne skreću potpuno jednako, pa se bela svetlost razlaže. Zatim se deo svetlosti odbija od zadnje unutrašnje površine kapljice i pri izlasku ponovo prelama.
Zraci različitih boja napuštaju kapljicu pod malo različitim uglovima. Ogroman broj kapljica šalje deo svetlosti prema očima posmatrača, a svaka doprinosi samo malom delu luka.
Zašto su boje uvek istim redom?
Crvena svetlost skreće manje, a ljubičasta više. Kod glavne duge crvena je na spoljašnjoj, a ljubičasta na unutrašnjoj strani. Između su narandžasta, žuta, zelena i plava, sa postepenim prelazima.
Spektar nije zaista podeljen na nekoliko oštrih pruga. Postoji neprekidan niz nijansi, ali naš jezik i opažanje izdvajaju poznate boje.
Zašto duga izgleda kao luk?
Kapljice koje šalju svetlost prema oku nalaze se na zamišljenom konusu. Njegov presek koji vidimo na nebu je krug. Sa tla je donji deo kruga zaklonjen horizontom, pa vidimo samo luk. Iz aviona je ponekad moguće videti gotovo celu kružnu dugu.
Gde treba da bude Sunce?
Sunce treba da bude iza posmatrača, a kapljice ispred njega. Senka približno pokazuje prema središtu kruga duge. Što je Sunce niže, veći deo luka je iznad horizonta.
Šta je dupla duga?
Kod sporedne duge svetlost se unutar kapljice odbija dva puta. Ona je slabija, nalazi se izvan glavne duge, a redosled boja je obrnut.
Česta pitanja
Da li dve osobe vide potpuno istu dugu?
Ne sasvim. Svaki posmatrač prima svetlost iz malo drugačijeg skupa kapljica.
Može li duga nastati bez kiše?
Može. Dovoljne su kapljice iz vodopada, fontane, prskalice ili magle i odgovarajući položaj izvora svetlosti.