laboratorijski izveštaj iz fizike je način da ogled bude jasno zabeležen, proverljiv i razumljiv drugoj osobi. Dobar izveštaj ne opisuje samo šta je učenik radio, već pokazuje kako podaci podržavaju zaključak.
Koje delove izveštaj treba da ima?
Najčešća struktura obuhvata naziv vežbe, cilj, potrebni pribor, teorijsku osnovu, postupak, tabelu rezultata, obradu podataka, procenu greške i zaključak.
Delovi treba da prate stvarni tok istraživanja. Čitalac bi na osnovu opisa postupka trebalo da može da ponovi merenje pod sličnim uslovima.
Redosled pisanja
Pre izvođenja pripremaju se cilj, skica i tabela. Tokom ogleda beleže se sirovi podaci, a analiza i zaključak pišu se posle merenja.
- Napiši jasno pitanje ili cilj ogleda.
- Navedi pribor i nacrtaj postavku.
- Zabeleži rezultate sa jedinicama i procenom nesigurnosti.
- Obradi podatke i odgovori na početno pitanje.
Rezultat nije isto što i zaključak
Rezultat može biti izmerena dužina ili izračunata gustina. Zaključak objašnjava šta ti brojevi znače, da li potvrđuju očekivanje i koji su izvori odstupanja.
Rečenica ogled je uspeo nije dovoljna. Potrebno je povezati podatke sa fizičkim zakonom i navesti ograničenja merenja.
Praktičan primer
Pri određivanju gustine tela mere se masa i zapremina. U tabeli stoje vrednosti i jedinice, zatim se računa količnik m/V, a zaključak poredi gustinu sa poznatim materijalima.
Najčešće greške
- Pisanje rezultata bez jedinica.
- Prepisivanje teorije umesto opisa konkretnog merenja.
- Menjanje podataka da bi se dobio očekivan rezultat.
- Zaključak koji ne odgovara postavljenom cilju.
Kako vežbati kod kuće?
Izvedite jednostavno merenje perioda klatna ili gustine pravilnog tela. Napravite izveštaj na jednoj strani, pa proverite može li druga osoba da ponovi postupak bez dodatnog objašnjenja.
Najbolji napredak dolazi iz redovnog kratkog rada. Posle svake vežbe učenik treba da zapiše šta je uradio dobro, gde je zastao i koje pitanje želi da postavi nastavniku. Tako učenje postaje plansko, a greške se pretvaraju u korisne informacije.
Česta pitanja
Da li je dovoljno pročitati objašnjenje?
Nije. Razumevanje se proverava tek kada učenik može da primeni ideju na novom primeru i objasni postupak svojim rečima.
Koliko dugo treba vežbati?
Za većinu učenika korisnije je dvadeset do trideset minuta usmerenog rada nekoliko puta nedeljno nego višesatno učenje neposredno pred proveru.
Šta kada učenik stalno ponavlja istu grešku?
Treba pronaći mesto na kojem nastaje pogrešan zaključak, zapisati ispravan korak i odmah ga primeniti u sličnom, ali ne potpuno istom zadatku.
Zaključak
Laboratorijski izveštaj razvija preciznost, logičko povezivanje i naučnu iskrenost. Najvažnije je da svaki zaključak bude zasnovan na podacima, a ne na očekivanju.
Na portalu Fizičarenje možete pronaći formule, zadatke i lekcije za šesti, sedmi i osmi razred koji pomažu u daljem vežbanju.