Kako fizika utiče na skok u dalj?

Skok u dalj je jedan od najuzbudljivijih i najdinamičnijih atletskih disciplina, a uspeh u ovom sportu nije samo rezultat snage i tehnike, već i primene osnovnih zakona fizike. Sve faze skoka – zalet, odraz, let i doskok – zavise od fizičkih principa koji određuju kako se telo kreće kroz vazduh. Pogledajmo kako fizika igra ključnu ulogu u postizanju savršenog skoka u dalj.

Zalet i brzina

Kako fizika utiče na skok u dalj?

Jedan od najvažnijih faktora u skoku u dalj je brzina kojom se sportista kreće pre odraza. Prema drugom Njutnovom zakonu (zakon ubrzanja), što je veća sila primenjena na telo (u ovom slučaju snaga nogu sportiste), to će veće ubrzanje biti postignuto. Sportista koji razvije veću brzinu tokom zaleta može preneti tu kinetičku energiju u odraz i postaviti osnovu za duži let.

 

Brzina se ne odnosi samo na horizontalno kretanje, već i na vertikalno. Optimalan ugao odraza koji obezbeđuje maksimalnu dužinu skoka je oko 18 do 22 stepena u odnosu na tlo. Skakač mora pronaći balans između horizontalne i vertikalne komponente brzine kako bi ostvario maksimalnu udaljenost.

Odraz: Zakon akcije i reakcije

Odraz je ključni trenutak u skoku. Prema Njutnovom trećem zakonu, kada skakač primeni silu na tlo (akcija), tlo uzvraća istom silom u suprotnom pravcu (reakcija). Ova sila „odbacuje“ skakača u vazduh. Sila koju skakač generiše zavisi od snage i tehnike, ali i od sposobnosti da se energija iz horizontalnog kretanja (zaleta) prenese u vertikalno kretanje (skok).

Važno je napomenuti da brzina zaleta mora biti balansirana s preciznošću i tehnikom pri odrazu. Prejak odraz pod lošim uglom može rezultirati višim, ali kraćim skokom, dok preslab odraz može dovesti do gubitka vertikalne komponente potrebne za dužinu skoka.

Kako fizika utiče na skok u dalj?

Let: Parabolični put

Kako fizika utiče na skok u dalj?

Jednom kada se skakač odrazi, on postaje projektil i sledi paraboličnu putanju koja je definisana početnom brzinom, uglom odraza i gravitacijom. Tokom leta, jedina sila koja deluje na skakača je gravitacija koja ga vuče prema zemlji. Bez obzira na to koliko je brz zalet ili jak odraz, gravitacija je ta koja postavlja granice dužini skoka.

Faza leta je zapravo relativno „pasivna“ iz ugla fizičkih zakona – skakač ne može direktno povećati svoju brzinu ili promeniti svoj pravac. Međutim, pravilna pozicija tela tokom leta može pomoći u smanjenju otpora vazduha i optimizaciji dužine skoka. Ovde tehnika i pozicija nogu, ruku i trupa postaju ključni faktori.

Doskok: Kontrola i zakon inercije

Na kraju parabolične putanje, dolazi trenutak doskoka. Iako gravitacija „vraća“ skakača na zemlju, tehnika doskoka može dodati nekoliko dodatnih centimetara skoku.

Kako fizika utiče na skok u dalj?

Prema zakonu inercije, telo nastavlja da se kreće u pravcu u kojem je bilo u trenutku odraza. Zato je važno da skakač ispruži noge unapred kako bi maksimalno iskoristio horizontalnu komponentu brzine.

Kada skakač doskoči, mora zadržati kontrolu nad telom kako bi izbegao pad ili pomeranje unazad, što može smanjiti merenu udaljenost skoka.

Skok u dalj je savršen primer primene osnovnih zakona fizike u sportu. Kombinacija brzine, snage, tehnike i razumevanja fizičkih principa poput zakona kretanja, sile, i gravitacije može značajno poboljšati performanse skakača. Fizičari i treneri koji sarađuju sa sportistima često koriste ove naučne principe kako bi analizirali i optimizovali svaku fazu skoka, od zaleta do doskoka.

Dakle, sledeći put kada gledate skok u dalj, setite se da se iza svakog impresivnog skoka kriju zakoni fizike koji omogućavaju sportistima da pomeraju granice onoga što je moguće.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…