kako čitati grafik u fizici je veština koja mnogim učenicima donosi problem, iako grafik zapravo predstavlja sažetu priču o promeni dve fizičke veličine. Kada se čita pravilnim redosledom, postaje lakši od dugog tekstualnog opisa.
Šta prvo treba pogledati na grafiku?
Najpre pročitajte naziv grafika, zatim oznake na horizontalnoj i vertikalnoj osi. Uz svaku veličinu mora se proveriti jedinica. Grafik položaja u zavisnosti od vremena nije isto što i grafik brzine, čak i kada linije izgledaju slično.
Važno je pogledati i razmeru. Jedan podeok može predstavljati jednu sekundu, pet metara ili deset njutna. Preskakanje ovog koraka dovodi do pogrešnog očitavanja.
Postupak u četiri koraka
Grafik se ne tumači po obliku napamet. Koristan je stalni postupak koji odvaja podatke od zaključka.
- Pročitaj obe ose, simbole i merne jedinice.
- Odredi razmeru i očitaj najmanji podeok.
- Izaberi karakteristične tačke i zapiši njihove koordinate.
- Objasni rečima šta promena između tačaka znači.
Nagib, pravac i površina
Nagib pokazuje koliko se vertikalna veličina promeni pri promeni horizontalne. Na grafiku puta i vremena veći nagib znači veću brzinu. Horizontalna linija tada znači da se položaj ne menja.
Površina ispod grafika ima značenje samo kod određenih parova veličina. Na grafiku brzine u zavisnosti od vremena predstavlja pomeraj, ali na svakom grafiku ne smemo automatski tražiti površinu.
Praktičan primer
Ako se telo za četiri sekunde pomeri sa nule na dvadeset metara, dve tačke su (0 s, 0 m) i (4 s, 20 m). Odnos promene položaja i vremena je 5 m/s, pa nagib predstavlja brzinu.
Najčešće greške
- Mešanje grafika položaja i grafika brzine.
- Ignorisanje jedinica i razmere na osama.
- Zaključak da linija koja ide nadole znači da telo usporava, iako možda samo menja položaj.
- Očitavanje tačke bez zapisivanja obe koordinate.
Kako vežbati kod kuće?
Uzmite jedan grafik iz udžbenika i napišite pet rečenica: šta je na osama, koja je razmera, gde veličina raste, gde miruje i koji fizički zaključak sledi. Zatim nacrtajte sopstveni grafik prema kratkoj priči o kretanju.
Najbolji napredak dolazi iz redovnog kratkog rada. Posle svake vežbe učenik treba da zapiše šta je uradio dobro, gde je zastao i koje pitanje želi da postavi nastavniku. Tako učenje postaje plansko, a greške se pretvaraju u korisne informacije.
Česta pitanja
Da li je dovoljno pročitati objašnjenje?
Nije. Razumevanje se proverava tek kada učenik može da primeni ideju na novom primeru i objasni postupak svojim rečima.
Koliko dugo treba vežbati?
Za većinu učenika korisnije je dvadeset do trideset minuta usmerenog rada nekoliko puta nedeljno nego višesatno učenje neposredno pred proveru.
Šta kada učenik stalno ponavlja istu grešku?
Treba pronaći mesto na kojem nastaje pogrešan zaključak, zapisati ispravan korak i odmah ga primeniti u sličnom, ali ne potpuno istom zadatku.
Zaključak
Čitanje grafika nije crtanje ukrasnih linija, već prevođenje između slike, brojeva i fizičkog značenja. Kada učenik uvek počne od osa i jedinica, većina zamki nestaje.
Na portalu Fizičarenje možete pronaći formule, zadatke i lekcije za šesti, sedmi i osmi razred koji pomažu u daljem vežbanju.