28/04/2023
Goran Ivković, profesor fizike ZANIMLJIVOSTI iz fizike

Kako bi izgledao život na Mesecu?

Život ljudi na Mesecu bio bi potpuno drugačiji nego na Zemlji. Za početak, površina Meseca je neprijateljska za život. Nema atmosfere koja bi štitila od štetnih zračenja i udara mikrometeora, pa bi ljudi morali boraviti u zatvorenim prostorima ili podzemnim stanicama kako bi se zaštitili.

Zivot-ma-meseci

Kako nema atmosfere, ne bi bilo ni vetra i oblaka. Takođe, temperatura na Mesecu varira od -173°C do +127°C. Ljudi morali imati odgovarajuću opremu kako bi se zaštitili od ekstremnih temperatura. Takođe, nema gravitacije kao na Zemlji. Ljudi morali naučiti kako se kretati i raditi u uslovima niske gravitacije.

U takvim uslovima, život na Mesecu bio bi vrlo težak i ograničen. Ljudi bi se morali oslanjati na resurse iz Zemlje. Bilo bi vrlo skupo i složeno održavati trajnu prisutnost ljudi na Mesecu. Međutim, postoji nekoliko mogućnosti za život na Mesecu. Npr. istraživanje Meseca, izgradnja baze za istraživanje, skladištenje i proizvodnju nafte ili rudarska postrojenja za dobijanje vrednih minerala.

Zivot-ma-mesecu
Zivot-ma-mesecu

Ipak, bez obzira na sve te izazove, život na Mesecu bi bio vrlo uzbudljiv i pun mogućnosti. Ljudi bi mogli otkriti nove načine kako živeti u neprijateljskom okruženju. Mogli bi naučiti više o Mesecu i njegovoj istoriji. Mogli bi razviti tehnologiju koja bi se mogla primeniti u drugim uslovima u svemiru.

Da li na Mesecu ima vode?

Da, na Mesecu ima vode, iako u vrlo malim količinama i uglavnom u obliku leda. Voda na Mesecu prvi put je potvrđena u tragovima tokom misije Apollo 15 1971. godine. Naknadne misije i istraživanja pokazala su da voda postoji na više mesta na Mesecu.

 

Najveći izvor vode na Mesecu je unutar kratera na južnom polu. Temperatura na dnu kratera nikada ne prelazi -173°C. Tu su uslovi za postojanje leda vrlo povoljni. Nedavno je NASA-in letjelica LCROSS otkrila vodu u obliku leda u krateru na južnom polu nakon što se sudarila na Mesečevu površinu 2009. godine.

Zivot-ma-mesecu
Zivot-ma-mesecu

Voda bi bila vrlo vredan resurs za ljudsku prisutnost na Mesecu. Mogla bi koristiti za proizvodnju kiseonika i vodonika, a time i goriva za rakete. Takođe, voda bi mogla biti korisna za potrebe ljudi, poput pića i hrane.

Ipak, iako postoji voda na Mesecu, njene količine su vrlo ograničene. Dobijanje vode i njenog korištenja na Mesecu bi bilo izuzetno skupo i tehnički složeno.

Da li na Mesecu ima živih organizama?

Trenutno nema dokaza da na Mesecu postoje živi organizmi. S obzirom na neprijateljske uslove na Mesecu, poput ekstremnih temperatura, nedostatka atmosfere i vode, te jakih kosmičkih zračenja, vrlo je malo verojatno da postoji život na Mesecu.

Život na mesecu
Život na mesecu

Međutim, postoje naučnici koji istražuju mogućnost da su neke vrste mikroorganizama preživjele putovanje sa Zemlje na Mesec. To se dogodilo tokom misija koje su poslali ljudi. Na primer, postoji mogućnost da su mikroorganizmi ostali na opremi koju su ljudi koristili na Mesecu. To bi moglo uticari na buduće istraživanje i otkrića.

Kako bi se to utvrdilo, potrebno bi bilo detaljno istražiti i analizirati uzorke sa Mesečeve površine i opreme koju su ljudi ostavili na Mesecu. To bi zahtijevalo vrlo složene i skupe misije i tehnologiju koja trenutno nije dostupna.

Ttrenutno nema dokaza o postojanju života na Mesecu, ali će dalja istraživanja možda otkriti nešto novo.

Da li na Mesecu ima kiseonika?

Na Mesecu nema značajnih količina atmosfere koja bi sadržavala kiseonik, pa stoga na Mesecu nema značajnih količina slobodnog kiseonika u atmosferi.

Međutim, kiseonik se može pronaći na Mesecu u obliku kiseonikovih jona. Oni su raspršeni po Mesečevoj površini. Kiseonikovi joni su obično povezani s drugim elementima, poput silikata. Njihova koncentracija na površini Meseca je vrlo niska, oko 0,01% u odnosu na Zemlju.

Zivot-ma-mesecu
Zivot-ma-mesecu

S druge strane, postoji mogućnost da se kiseonik proizvede na Mesecu iz drugih izvora; Npr. iz vode koja se nalazi u obliku leda u nekim dielovima Mesečeve površine. Voda se može rastaviti na kiseonik i vodonik pomoću procesa elektrolize. Dobijeni kisonik bi se mogao koristiti za potrebe života ljudi na Mesecu.

Takođe, postoji mogućnost da se kiseonik može proizvesti na Mesecu pomoću tehnologija poput solarnih peći. Tu bi se solarna energija koristila za zagrijavanje materijala koji sadrže kiseonik, poput silikata, što bi omogućilo oslobađanje kiseonika.

Zivot-ma-mesecu

Iako nema značajnih količina kiseonika na Mesecu, postoje mogućnosti za proizvodnju kiseonika iz drugih izvora kao što je voda ili pomoću tehnologija poput solarnih peći.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…