Greška merenja predstavlja odstupanje izmerene vrednosti od stvarne vrednosti fizičke veličine. Nijedan merni instrument i nijedno merenje nisu potpuno savršeni.
U ovoj lekciji naučićete od čega zavisi tačnost, kako se određuju apsolutna i relativna greška i zašto se merenje ponavlja.
Zašto nastaje greška merenja?
Greška može nastati zbog ograničene preciznosti instrumenta, nepravilnog očitavanja, uticaja okoline ili promenljivosti merene veličine. Zato rezultat treba zapisati sa realnim brojem cifara.
Najmanji podeok i tačnost instrumenta
Najmanji podeok je najmanja vrednost koja se može neposredno očitati sa skale. Instrument sa sitnijim podeocima obično omogućava preciznije merenje.
Srednja vrednost ponovljenih merenja
Ako je veličina izmerena više puta, najpouzdaniji rezultat je aritmetička sredina: xsr = (x1 + x2 + … + xn) / n.
Apsolutna greška
Apsolutna greška izražava se u istoj jedinici kao merena veličina. Kod školskih merenja često se procenjuje na osnovu odstupanja pojedinačnih rezultata od srednje vrednosti.
Relativna i procentualna greška
Relativna greška je količnik apsolutne greške i izmerene vrednosti: δ = Δx / xsr. Procentualna greška dobija se množenjem relativne greške sa 100%.
Zapis rezultata merenja
Rezultat se može zapisati u obliku x = (xsr ± Δx) jedinica. Takav zapis pokazuje procenjenu vrednost i granice njene nesigurnosti.