Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Kada razmišljamo o fizičarima, obično ih zamišljamo u laboratorijama, univerzitetima ili istraživačkim centrima, gde analiziraju zakone univerzuma, istražuju crne rupe ili proučavaju subatomske čestice. Ali sve više fizičara pronalazi svoju karijeru u – bankama. Na prvi pogled, fizika i bankarstvo deluju kao dve potpuno različite oblasti, ali zapravo postoji mnogo sličnosti u analitičkim pristupima koje obe discipline zahtevaju. U ovom tekstu ćemo istražiti šta fizičar može raditi u banci i kako veštine koje su stekli u fizici postaju dragocene u svetu finansija.

Kvantitativna analiza (Quants)

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Jedna od najvažnijih uloga koju fizičari obavljaju u bankama je kvantitativna analiza, ili “quants”, kako se ovi stručnjaci često nazivaju u finansijskom sektoru. Kvantitativni analitičari koriste složene matematičke modele, statističke metode i algoritme da bi analizirali finansijska tržišta, kreirali investicione strategije i procenili rizike. Fizičari su izuzetno vešti u rešavanju problema, korišćenju podataka i primeni naprednih matematičkih modela, što ih čini idealnim za ovu vrstu posla.

U svetu bankarstva, derivati, opcije i fjučersi koriste matematičke modele koji su često slični onima koji se koriste u kvantnoj fizici ili termodinamici. Na primer, model koji se koristi za procenu opcija na berzi može imati matematičku strukturu sličnu modelima za širenje čestica u gasu.

Analiza podataka i veštačka inteligencija

Fizičari su eksperti za rad sa velikim skupovima podataka i razvijanje algoritama za njihovu analizu. Ove veštine su ključne u modernom finansijskom sektoru, gde banke koriste veštačku inteligenciju (AI) i mašinsko učenje kako bi analizirale obrasce u podacima i donosile bolje odluke.

Mašinsko učenje omogućava bankama da identifikuju trendove, optimizuju investicione portfelje i predviđaju ponašanje tržišta. Fizičari, sa svojim iskustvom u pisanju algoritama i analizom podataka, doprinose razvoju ovih modela kako bi se poboljšala preciznost prognoza i smanjili rizici.

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Upravljanje rizikom

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Još jedno područje u kojem fizičari igraju ključnu ulogu u bankama je upravljanje rizikom. Banke su izložene različitim vrstama rizika – od tržišnog rizika, kreditnog rizika, do operativnog rizika. Fizičari koriste statističke i matematičke metode kako bi modelovali ove rizike, predviđali njihove potencijalne efekte i razvijali strategije za njihovo upravljanje.

Na primer, modeliranje tržišnih rizika koristi napredne metode kao što su Monte Carlo simulacije, koje se često primenjuju u fizici za simulaciju nasumičnih procesa. Ovi modeli omogućavaju fizičarima da simuliraju različite scenarije i ocenjuju kako bi različite promene na tržištu mogle uticati na portfolio banke.

Tehnologija i razvoj softvera

Mnoge banke zavise od složenih računarskih sistema za trgovanje, analizu podataka i automatizaciju procesa. Fizičari sa iskustvom u programiranju i razvoju softvera mogu doprineti stvaranju i održavanju ovih sistema. Programiranje je ključna veština za fizičare u bankama, jer im omogućava da pišu kodove za analizu podataka, razvoj kvantitativnih modela i implementaciju AI algoritama.

U tom kontekstu, fizičari često rade kao finansijski inženjeri, kreirajući softverske alate koji pomažu bankama da upravljaju portfolijima, prate tržišne promene i optimizuju investicione strategije.

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Inovacije u finansijskim proizvodima

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Fizičari su takođe uključeni u razvoj inovativnih finansijskih proizvoda. Korišćenjem naprednih matematičkih modela, oni mogu osmisliti nove načine za trgovanje, investiranje ili upravljanje kapitalom. Ovi proizvodi mogu biti veoma složeni, a njihovo razumevanje zahteva analitičke sposobnosti i sposobnost predviđanja tržišnih fluktuacija, što je savršeno prilagođeno veštinama koje fizičari poseduju.

Razumevanje složenih sistema

Finansijska tržišta su, kao i mnogi fenomeni u fizici, složeni sistemi sa mnogo promenljivih koje međusobno deluju. Fizičari su trenirani da analiziraju ovakve sisteme, prepoznaju obrasce i predviđaju ishode na osnovu statističkih metoda. Njihova sposobnost da primene modele kao što su teorija haosa ili teorija igara pomaže im da bolje razumeju i predvide promene na tržištu, što je neprocenjivo za banke.

Fizičar kao bankar – Šta radi fizičar u banci?

Banke koje zapošljvaju fizičare

U finansijskom svetu, fizičari su vrlo traženi zbog svojih analitičkih sposobnosti i poznavanja matematičkih modela. Neke od poznatijih banaka u kojima rade fizičari su:

1. Goldman Sachs

Goldman Sachs je jedna od najvećih investicionih banaka u svetu i poznata je po zapošljavanju fizičara u odeljenjima kvantitativne analize i rizika. Mnogi fizičari rade na razvoju složenih matematičkih modela za predviđanje kretanja na finansijskim tržištima.

2. J.P. Morgan

J.P. Morgan je još jedna velika investiciona banka koja zapošljava fizičare, posebno u svojim odeljenjima za upravljanje rizicima i istraživanje tržišta. Fizičari rade na modelima koji se koriste za procenu rizika i analizu portfelja.

3. Barclays

U Barclays banci, fizičari su uključeni u kvantitativne finansije, gde koriste matematičke metode za procenu tržišnih rizika i razvoj investicionih strategija.

4. Deutsche Bank

Deutsche Bank je još jedan finansijski gigant koji zapošljava fizičare u sektorima za trgovanje, rizik i kvantitativnu analizu. Ovi stručnjaci primenjuju modele iz fizike na finansijska tržišta, analizirajući podatke i praveći strategije za trgovanje.

5. Citigroup

Citigroup, globalna investiciona banka, takođe ima odeljenja gde rade fizičari. Oni su posebno uključeni u trgovanje i kvantitativnu analizu, gde pomažu u razvijanju algoritama za trgovanje i procenu rizika.

Dok fizika i bankarstvo možda deluju kao dva udaljena sveta, fizičari donose dragocene veštine u finansijski sektor. Njihovo duboko razumevanje matematičkih modela, podataka i složenih sistema omogućava im da doprinesu kvantitativnoj analizi, upravljanju rizicima i razvoju finansijskih proizvoda. Banke traže stručnjake koji mogu da se nose sa složenim problemima i kreiraju inovativna rešenja, a fizičari su često savršen izbor za te izazove. Dakle, iako možda ne prate crne rupe, fizičari u bankama analiziraju tržišta sa sličnom preciznošću i znatiželjom.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…