ZADACI

1. Štap dužine 1,2m postavljen vertikalno na zemlji baca senku dužine 0,8m. Kolika je visina drveta, ako je dužina njegove senke 15m?

2. Kolika je dužina štapa postavljenog normalmo na podlogu ako je dužina njegove senke 30 dm? Vrh štapa udaljen je od vrha senke 50 dm.

3. Ako je upadni ugao 40 stepeni odredi:
a) odbojni ugao
b) ugao između upadnog i odbijenog zraka
c) ugao između upadnog zraka i granične površine
d) ugao između odbijenog zraka i granične površine

4. Ako je ugao između upadnog i odbijenog zraka 100 stepeni odredi:
a) upadni ugao
b) odbojni ugao
c) ugao između upadnog zraka i granične površine
d) ugao između odbijenog zraka i granične površine

5. Upadni zrak je normalan na graničnu površini. Odredi:
a) upadni ugao
b) odbojni ugao

6. Rastojanje između predmeta i njegovog lika u ravnom ogledala je 4m. Koliko je predmet udaljen od ogledala?

7. Predmet veličine 6 cm od ogledala je udaljen 4 cm. Koliko je rastojanje od vrha predeta do dna lika?

REŠENJE

Pravolinijsko prostiranje svetlost

Pravolinijsko prostiranje svetlost

Svetlosne pojave – ukratko

Da bi svetlost nastala, potreban je izvor svetlosti.
U svetlosnom izvoru se neki drugi oblik energije pretvara u svetlosnu energiju.
Izvori svetlosne energije mogu biti prirodni i veštački.

Prirodni izvori svetlosti:
•Sunce
•zvezde
•neke životinje

Veštački izvori svetlosti:
•električna sijalica
•sveća
•gasne lampe

Svetlost se od svetlosnog izvora prostire u svim pravcima.
Svetlost se može prostirati kroz supstancije u sva tri agregatna stanja i kroz vakuum.
Prostiranje svetlosti je pravolinijsko i grafički se prikazuje svetlosnim zrakom.
Više svetlosnih zraka činesvetlosni snop.

SENKA I POLUSENKA

Senka je neosvetljeni deo površine.
Polusenka je deo površine do koga delimično dopiru svetlosni zraci
Senka i polusenka nastaju kao posledica pravolinijskog prostiranja svetlosti.

POMRAČENJE SUNCA

Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec nađe između Sunca i Zemlje i sprečava Sunčevim zracima da dođu do Zemlje.
Pomračenje Sunca nastaju kao posledica pravolinijskog prostiranja svetlosti.

POMRAČENJE MESECA

Mesec nije izvor svetlosti, već on mora da bude osvetljen kako bi ga videli.
Pomračenje Meseca nastaju kao posledica pravolinijskog prostiranja svetlosti.
Pomračenje Meseca nastaje kada su na istoj liniju Sunce, Zemlja i Mesec.

Odbijanje svetlosti – ukratko

Kada svetlosni zrak padne na graničnu površinu jedan deo zraka će proči kroz graničnu površinu, a drugi će se odbiti.

N – normala
Su – upadni zrak
So – odbijeni zrak
𝛼 –  upadni ugao
𝛽 – odbojni ugao
Upadni ugao jednak je odbojnom uglu (𝛼=𝛽), a upadni zrak (Su), normala (N) i odbijeni zrak (So) leže u istoj ravni.
Ako je upadni zrak normalan na poršini i odbijeni zrak će biti normalan. Upadni ugao je jednak odbojnom uglu (𝛼=𝛽=0 stepeni).

OGLEDALSKO I DIFUZNO ODBIJANJE SVETLOSTI

Kod odgledalskog odbijanja na graničnu površinu pada paralelan snop svetlosti i nakon odbijanja zraci su i dalje paralelni.
Kod difuznog odbijanja svetlosti na graničnu površinu pada paralelan snop svetlosti i nakon odbijanja zraci nisu paralelni već se svetlost rasipa u svim pravcima.
Primer za ogledalsko odbijanje svetlosti je vlažna tabla. Primer za difuzno odbijanje svetlosti je suva tabla.

LIK U RAVNOM OGLEDALU LIK JE:

* Iste veličine kao predmet
* Isto udaljen od ogledala kao i predmet 𝑙= p
* Imaginaran je zato što se nalazi u produžetku zamišljenih zraka
* Zamenjena je leva i desna strana u odnosu na predmet