FIZIKA ZA OSNOVNU ŠKOLU
1. Kako glasi zakon odbijanja svetlosti? (Nacrtaj sliku i objasni.)
2. Ako je upadni zrak normalan na graničnu površinu koliko iznosi odbojni ugao?
3. Ogledalsko odbijanje svetlosti. (Nacrtaj sliku i objasni.)
4. Difuzno odbijanje svetlsoti. (Nacrtaj sliku i objasni.)
5. Navedi primere za ogledalsko i difuzno odbijanje svetlosti.
6. Opiši lik u ravnom ogledalu.
7. Ako je predmet od ravnog ogledala udaljen 2m koliko je lik udaljen od ogledala?
Ako je upadni ugao 30° odredi:a) odbojni ugaob) ugao između upadnog i odbijenog zrakac) ugao između upadnog zraka i granične površined) ugao između odbijenog zraka i granične površine
Marko je lekar oftamolog. Iznajmio je prostor širine 3 m i dužine 3m za svoju ordinaciju. Da bi obavio pregled kako pacijenti vide na daljinu potrebno je da pacijent vidi slova različitih veličina na udaljenosti 5m. Da li Marko može obaviti ovaj pregled u ovoj ordinaciji?
PRIMERMarko je lekar oftamolog. Iznajmio je prostor širine 3 m i dužine 3m za svoju ordinaciju. Da bi obavio pregled kako pacijenti vide na daljinu potrebno je da pacijent vidi slova različitih veličina na udaljenosti 5m. Da li Marko može obaviti ovaj pregled u ovoj ordinaciji?
Kada svetlosni zrak padne na graničnu površinu jedan deo zraka će proči kroz graničnu površinu, a drugi će se odbiti.
N – normalaSu – upadni zrakSo – odbijeni zrak𝛼 – upadni ugao𝛽 – odbojni ugaoUpadni ugao jednak je odbojnom uglu (𝛼=𝛽), a upadni zrak (Su), normala (N) i odbijeni zrak (So) leže u istoj ravni.Ako je upadni zrak normalan na poršini i odbijeni zrak će biti normalan. Upadni ugao je jednak odbojnom uglu (𝛼=𝛽=0 stepeni).
Kod odgledalskog odbijanja na graničnu površinu pada paralelan snop svetlosti i nakon odbijanja zraci su i dalje paralelni.Kod difuznog odbijanja svetlosti na graničnu površinu pada paralelan snop svetlosti i nakon odbijanja zraci nisu paralelni već se svetlost rasipa u svim pravcima.Primer za ogledalsko odbijanje svetlosti je vlažna tabla. Primer za difuzno odbijanje svetlosti je suva tabla.
* Iste veličine kao predmet* Isto udaljen od ogledala kao i predmet 𝑙= p* Imaginaran je zato što se nalazi u produžetku zamišljenih zraka* Zamenjena je leva i desna strana u odnosu na predmet
Odbijanje svetlosti, poznato i kao refleksija, je fenomen u kojem svetlost odbija površinu i menja svoj pravac. Kada svetlost dolazi do interakcije s površinom, deo svetlosti se reflektuje, odnosno odbija, dok se ostatak može apsorbovati ili prolaziti kroz materijal.
Refleksija svetlosti se opisuje pomoću zakona refleksije, koji kaže da je ugao pod kojim svetlost udara na površinu (ugao upadnog zraka) jednak ugla pod kojim se svetlost odbija od površine (ugao odbijenog zraka). Ovaj zakon važi za glatke površine, kao što su ogledala ili sjajno polirani metali.
Pri refleksiji svetlosti, uglavnom se javljaju dva tipa refleksije:
1. Specularna refleksija: Ovo je tip refleksije u kojoj svetlost odbija površinu i formira jasnu sliku. Specularna refleksija se javlja na vrlo glatkim površinama poput ogledala. Svaki zrak svetlosti se reflektuje u istom pravcu i ugao odbijenog zraka jednak je ugla upadnog zraka.
2. Difuzna refleksija: Difuzna refleksija je tip refleksije koji se javlja na nepravilnim površinama koje raspršuju svetlost u različitim pravcima. Ovaj tip refleksije je karakterističan za matirane površine poput papira, tkanine ili zidova. U slučaju difuzne refleksije, svetlost se reflektuje u mnogo različitih pravaca, stvarajući tako difuzno osvetljenje.
Važno je napomenuti da različiti materijali imaju različite karakteristike refleksije svetlosti. Na primer, ogledala imaju visoku stopu refleksije, dok materijali poput papira ili tkanine imaju veću tendenciju da apsorbuju svetlost.
Odbijanje svetlosti ima široku primenu u svakodnevnim životima. Na primer, ogledala se koriste za stvaranje refleksija i prikazivanje slika u ogledalima za šminkanje ili u automobilima za vozačevu vidljivost. Osim toga, refleksija svetlosti se koristi u optičkim uređajima poput reflektora, teleskopa, mikroskopa i mnogih drugih optičkih instrumenata.