Kulonov zakon, koji je nazvan po francuskom fizičaru i opisuje silu elektrostatičke interakcije između električnih naelektrisanih tela.

Kulonov zakon je analogan Newtonovom zakonu gravitacije: Kao što Newtonov zakon gravitacije opisuje privlačnu silu između dva tela s masom, Kulonov zakon opisuje silu odboja ili privlačenja između dva naelektrisana tela.

Kulonov zakon kvantitativno opisuje silu elektrostatičke interakcije između dva naelektrisana tela. Prema zakonu, sila između dve tačkaste naelektrisane čestice proporcionalna je proizvodu njihovih naelektrisanja i obrnuto proporcionalna kvadratu udaljenosti između njih.

Naelektrisana tela mogu biti pozitivno ili negativno naelektrisana. Pozitivno naelektrisana tela imaju manjak elektrona, dok negativno naelektrisana tela imaju višak elektrona.

Kulonov zakon se primenjuje u mnogim oblastima fizike, uključujući elektrostatiku, elektrodinamiku, elektrostatiku u vakuumu i elektromagnetizam.

Sila između dve naelektrisane čestice je vektorska veličina, što znači da ima magnitude (veličine) i pravca. Ako su čestice istog naelektrisanja, sila će biti odbojna i usmerena daleko od čestica. Ako su čestice suprotnog naelektrisanja, sila će biti privlačna i usmerena prema česticama.

Ispitivan je eksperimentalno potvrđen u mnogim studijama. Merenja su pokazala da se sila elektrostatičke interakcije između naelektrisanih tela ponaša u skladu s ovim zakonom.

To je fundamentalni zakon elektromagnetizma i ključan je za razumevanje elektrostatičkih pojava, kao što su električna polja, kapaciteta, dielektričnih materijala i mnogih drugih aspekata elektrostatike.

Može se koristiti za izračunavanje električnog polja oko naelektrisanih tela i potencijalnih razlika između tačaka u prostoru.

Osim što se primenjuje na mikroskopskom nivou za analizu interakcija između naelektrisanih čestica.