PITANJA – JEDNOSMERNA I NAIZMENIČNA STRUJA

1. Kako je naelektrisan elektron?

2. Šta je jednosmerna struja?

3. Šta je naizmenična struja?

4. Kako radi sijalica?

5. Šta su nosioci naelektrisanja u metalima?

6. Šta su nosioci nalektrisanja u elektrolitima?

7. Šta su nosioci nalektrisanja u jonizovanim gasovima?

8. Nacrtaj prosto strujno kolo i označi elemente?

9. Obrazac za izračunavanje električne struje?

10. Čemu služi ampermeter i kako se priključuje u strujno kolo?

11. Čemu služi voltmerat i kako se priključuje u strujno kolo?

12. Nacrtaj strujno kolo sa priključenim ampermetromi voltmetrom?

13. Koju struju koristimo u domaćinstvu

PRIMER

Kroz poprečni presek provodnika prođe 60 ∙ 1013 elektrona za 2 minuta. Odredi jačinu struje.

ODGOVORI I REŠENJE PRIMERA

JEDNOSMERNA I NAIZMENIČNA STRUJA

Ako bi uspeli da nateramo elektrone da se kreću u jednom i drugom smeru, odnosno da osciluju, dobili bi NAIZMENIČKU STRUJU.

Ako bi uspeli da nateramo elektrone da se kreću u jednom i drugom smeru, odnosno da osciluju, dobili bi NAIZMENIČKU STRUJU.

NAIZMENIČNA STRUJA Elektroni u ovom materijalu će oscilovati određenom frekvencijom.

U domaćinsktvu koristimo gradsku mrežu naizmenične struje frekvencije 50Hz. To znači da elektron napravi 50 oscilacija u sekundi.

ELEKTRIČNA STRUJA KOJA NAIZMENIČNO MENJA SMER I JAČINU ZOVE SE NAIZMENIČNA STRUJA.

Uspeli smo da dobijemo usmereno kretanje naeletrisanja odnosno STRUJU. Ali kakve koristi mi imamo od toga?

Kroz deblji provodnik proći će velik broj elektrona, koji moraju proći i kroz uži deo provodnika.

Veliki broj elektrona u uskom provodniku izazvaće trenje, znog čega će se povećati temperatura tog provodnika. Temperatura će se toliko povećati da će se provodnik usijati.

USLOVI ZA NASTANAK ELEKTRIČNE STRUJE

Da bi u nekoj sredini nastala električna struja potrebno je da postoje nosioci električne struje.

U METALIMA nosioci nalektrisanja su elektroni.

U ELEKTROLITIMA nosici naelektrisanja su joni.

U JONIZOVANIM GASOVIMA nosici naelektrisanja su joni i elektroni.

Ako bismo uspeli neku osobu da smanjimo i ubacimo je u provodnik da broji koliko elektrona prođe u jedinici vremena dobili bi jačinu struje.

JAČINA STRUJE

𝑰 =𝑵 ∙ 𝒆/𝒕

𝑵 – broj elementarnih naelektrisanja (broj elektrona)

𝒆 = 𝟏, 𝟔 ∙ 𝟏𝟎−𝟏𝟗𝑪 – elementarno naelektrisanje (naelektrisanje jednog elektrona)

𝒕– vreme (s)

𝑰 = 𝑵 ∙ 𝒆/𝒕

𝒒 = 𝑵 ∙ 𝒆

𝑰 = 𝒒/𝒕

𝑰– jačina struje (intenzitet struje) (A) amper

𝒒– količina naelektrisanja (C)

Prebaci u ampere:

13𝑚𝐴 =13 ∙ 10−3𝐴

0,25𝑘𝐴 =0,25 ∙ 103𝐴

1,3𝜇𝐴 =1,3 ∙ 10−6𝐴

15𝑀𝐴 =15 ∙ 106𝐴

0,2𝐺𝐴 =0,2 ∙ 109𝐴

7𝑛𝐴 =7 ∙ 10−9𝐴

Primer

Kroz poprečni presek provodnika prođe 60 ∙ 1013 elektrona za 2 minuta. Odredi jačinu struje.

𝑰 = 𝑵 ∙ 𝒆/𝒕

𝑵 = 𝟔𝟎 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟑

𝒆 = 𝟏, 𝟔 ∙ 𝟏𝟎−𝟏𝟗𝑪

𝒕 = 𝟐 𝒎𝒊𝒏 = 𝟏𝟐𝟎 𝒔

𝑰 = 𝟔𝟎 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟑 ∙ 𝟏, 𝟔 ∙ 𝟏𝟎−𝟏𝟗𝑪/𝟏𝟐𝟎 𝒔

𝑰 = 𝟔𝟎 ∙ 𝟏, 𝟔: 𝟏𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝟎𝟏𝟑 −𝟏𝟗𝑨

𝑰 = 𝟎, 𝟖 ∙ 𝟏𝟎−𝟔𝑨

𝑰 =?

Jačinu struje merimo AMPERMETROM. Ampermetar se u strujno kolo priključuje REDNO.

Električni napon merimo VOLTMETROM. Voltmetar se u strujno kolo priključuje PARALELNO.

𝑰 – jačina struje (A) AMPERMETAR

𝑼 – napon (V) VOLTMETAR