Moment sile * Vidoe lekcija * Teorija * Primeri * Pitanja i odgovori * Slajdovi * Ukratko sadržaj lekcije * Lekcija u pdf formatu

MOMENT SILE – PITANJA

1. Šta je krak sile?

2. Kako računamo moment sile?

3. Šta je poluga?

4. Vrste poluge.

5. Kada je poluga u ravnoteži?

PRIMERI

Prvi primer

Na ključ delujemo silom 20N na rastojanju 0,3m. Odredi moment sile.

Drugi primer

Na jednom kraju dvostrane poluge deluje sila 20N na rastojanju 0,5m od oslonca. Kolikom silom treba delovati na drugom kraju poluge na rastojanju 0,2m od oslonca?

ODGOVORI I REŠENJA

MOMENT SILE

Danas ćemo naučiti zašto za odvijanje koristimo ključ. Zašto je kvaka postavljena na kraju vrata, a ne na sredini.

Pri korišćenju ključa na njega moramo delovati silom F na nekom rastojanju l. l je krak sile.

Krak sile je najkraće rastojanje od tačke oslonca (tačke rotacije) do pravca delovanja sile.

Moment sile je brojno jednak proizvodu intenziteta sile i kraka sile. Oznaka za moment je M, a merna jedinica je Nm (njutn – metar).

𝑴 = 𝑭 ∙ 𝒍

Moment sile – Primer

Na ključ delujemo silom 20N na rastojanju 0,3m. Odredi moment sile.
𝐹 = 20𝑁
𝑙 = 0,3𝑚
𝑀 =?
𝑀 = 𝐹 ∙ 𝑙
𝑀 = 20𝑁 ∙ 0,3𝑚
𝑀 = 6𝑁𝑚

POLUGA

Poluga je čvrsto telo oblika šipke koje može da se obrće oko nepokretne tačke oslonca. Klackalica je primer dvostrane poluge. Ključ je primer jednostrana poluga.

RAVNOTEŽA DVOSTRANE POLUGE

Poluga će biti u ravnoteži kada je: 𝑀1 = 𝑀2

ZA RADOZNALE

Moment sile ili obrtni moment je veličina u mehanici obrtnog (rotacionog) kretanja koja je analogna ulozi sile kod pravolinijskog kretanja. Pri dejstvu sile,  izaziva obrtno kretanje tela.

Intenzitet momenta sile je jednak proizvodu sile i njenog najkraćeg rastojanja od ose rotacije.

Na osnovu toga je očigledno da sila čiji pravac seče osu rotacije tela ima nulti moment, odnosno ne može promeniti rotaciju tela.

Nastao iz Arhimedovih studija o upotrebi poluge. Baš kao što linearna sila može da gura ili vuče, obrtni moment se može zamisliti kao zavrtanje predmeta oko određene ose.

Džejms Tomson, brat Lorda Kelvina, uveo je termin momenat (engl. torque) u englesku naučnu literaturu 1884. godine.