FIZIKA ZA OSNOVNU ŠKOLU
1. Šta je sila trenja?
2. Kakav je pravac i smer sile trenja?
3. Nabroj vrste trenja i nacrtaj slike?
3. U kojim primerima je trenje korisno?
5. U kojim primerima je trenje štetno?
6. Kako označava silu trenja?
7. Šta je sila otpora sredine?
8. Šta su fluidi?
9. Od čega zavisi sila trenja?
10. Kakav je pravac i smer sile otpora sredine?
11. Šta je sila Zemljine teže?
12. Koje su karakteristike gravitacione sile?
13. Šta je težina tela?
14. Koja je oznaka za težinu tela?
15. Koja je merna jedinica za težinu tela?
16. Kolika je težina tela koje pada?
17. U čemu je razlika između težine tela i sile Zemljine teže?
18. Šta je električna sila?
19. Kada se naelektrisana tela privlače, a kada se odbijaju?
20. Šta je magnetna sila?
21. Kako se označavaju polovi magneta?
22. Kada se magneti privlače, a kada se odbijaju?
23. Koju silu koristi kompas da bi pokazao strane sveta?
24. Da li magnet privlači metale?
25. Šta je elastična sila?
U daljem takstu ću vam opisati neke vrste sila.
Sila trenja je sila koja se suprostavlja kretanju jednog tela i odnosu na drugo kada su u neposrednom dodiru.
Postoji sila trenja klizanja, kotrljanja i mirovanja.
Trenje može biti korisno i štetno. Zahvaljujući trenju možemo uspravno da hodamo, pišemo kredom po tabli, držimo predmete u ruci i u ovim situacijama nam koristi trenje. Trenjem pocepamo odeću i obuću, zagreva se motor automobila pa mora da ima sistem za hlađenje i u ovim situcijama je reč o štetnom trenju.
Sila otpora sredine se javlja pri kretanju tela kroz gasove i tečnosti. Gasovi i tečnosti se jednim imenom nazivaju fluidi.
Ova sila se suprostavlja kretanju i ima suprotan smer od smera relativne brzine tela u odnosu na fluid.
Sila otpora sredine zavisi od relativne brzine tela u odnosu na fluid, oblika tela, čeone površine, vrste materijala tela i vrste fluida.
Zemlja privlači sva tela u svom okruženju i ta sila se naziva sila Zemljine teže (𝐹𝑡). Na drugim nebeskim telima takođe deluje ova privlačna sila i ona se naziva gravitaciona sila (𝐹𝑔).
Sila Zemljine teže nije ista na svakom delu Zemljine površine. Najjača je na polovima, a najslabija na ekvatoru. Jača je u ravnici, a slabija naplaninama.
Nekada možemo zanemariti uticaj rotacije Zemlje na silu Zemljune taže. Tada se uzima da je sila Zemljine teže približno jednaka gravitacionoj sili Zemlje.
Sila Zemljine teže nije uvek jednaka gravitacionoj sili. Ove dve sile su jednake na polovima, a na svakom drugom delu Zemlje sila Zemljineteže je slabija. Ova razlika postoji zbog rotacije Zemlje oko svoje ose.
Karakteristke gravitacione sile su:
* napadna tačka je u težižtu tela,
* uvek je vertikalna sa smerom naniže i
* uvek je privlačna.
Težina tela je sila kojom telo pritiska horizontalnu podlogu ili zateže telo (kanap, oprugu, plafon…) o koji je okačeno usled gravitacione sile.
Kada telo bacimo uvis i ono se nalazi u vazduhu ne pritiska podlogu i ne zateže kana. Tada kažemo da je ono nema težino tj. nalazi se u bestežinskom stanju.
Težina je vrsta sile i njena merna jedinica je N (njutn).
Kada se podloga i kanap ne pomeraju u vertikalnom pravcu težina tela je jednaka sili Zemljine teže.
Težina tela i sila Zemljine teže se u tom slučaju razlikuju po napadnoj tački.
Postoje dve vrste naelektrisanja. Nazivamo ih pozitivno i negativno.
Električna sila je sila međusobnog delovanja između naelektrisanih tela. Može biti privlačna i odbojna.
Kada lenjr protrljate kroz kosu on će privlačiti sitne papiriće. Kada balon protrljate kroz kosu uspećete da gazalepite za plafon ili zid.
Svaki magnet ima dva pola, severni (N) i južni (S).
Magnetna sila je sila međusobnog delovanja između magneta i između magneta i gvožđa. Može biti privlačna i odbojna.
Pogrešno je reći da magneti privlače sve metale zato što postoje neki metali (zlato, bakar…) koje neće privući magnet.
Kompas koristi magnetu silu da bi pokazao sever i jug.
Elastična sila je sila koja deluje u deformisanom telu i teži da ga vrati u prvobitan oblik.
Kada istegnemo gumicu, sile 𝐹1 i 𝐹2 se suprostavlja deformaciji i teži da je vrati u prvobitan oblik. Sile 𝐹1 i 𝐹2 su elastične sile.
Ako oprugu istegnemo nekom silom 𝐹 opruga će se suprostaviti elastičnom silom 𝐹𝑒 istog intenziteta i pravca, a suprotnog smera.
Ukoliko oprugu sabijemo nekom silom 𝐹 opruga će se suprostaviti elastičnom silom 𝐹𝑒 istog intenziteta i pravca, a suprotnog smera.