FIZIKA ZA OSNOVNU ŠKOLU
Za merenje fizičkih veličina koriste se merila i merni instrumenti.
Merila su jednostavni urađaji pomoću kojih se direktnim merenjem određuje (očitava) brojna vrednost (dužina, masa …).
Merni instrumenti su složeni uređaji kojima se posredno (pomoću nekog tehničkog postupka) određuje brojna vrednost fizičke veličine (tempratura, jačina struje, električna energija…)
* LENJIR
* LENJIR SA NONIJUSOM
* MIKROMETARSKI ZAVRTANJ
* METRONOM – Za merenje vremenskog intervala koristimo metronom.
* ČASOVNIK– Za merenje vremenakoristimo časovnik.
* HRONOMETAR (ŠTOPERICA) – Za preciznija merenja kroistimo hronometar (štopericu).
* MENZURA – Za merenje zapremine tečnosti i nekih čvrstih tela koristimo menzuru.
* DINAMOMETAR – Silu merimo dinamometrom
Opseg je vrednost koju merilo ili merni instrument najviše može da izmeri.
Tačnost merila ili mernog instrumenta je kolika je vrednost najmanjeg podeoka.
Merni instrumenti igraju ključnu ulogu u različitim granama nauke, industriji, istraživanjima i svakodnevnom životu. Evo nekoliko zanimljivosti o mernim instrumentima:
Antički instrument za merenje položaja zvezda i planeta. Koristio se za navigaciju, određivanje geografske širine i dužine te određivanje vremena.
Još jedan antički instrument koji se koristio za merenje uglova između zvezda i nebeskih tela. Bio je preteča modernih teleskopa.
Primitivni merni instrumenti za merenje mase koristili su se pre više hiljada godina. Prve vage bile su obično ravnotežne, a kasnije su razvijene vage s utezima.
Galileo Galilej je 1593. godine izumeo termometar koji se zasnivao na principu promene gustine tečnosti s temperaturom.
Danski astronom Ole Rømer 1676. godine prvi put je izmerio brzinu svetlosti posmatrajući Jupiterove mesece.
Prvi metar u modernom smislu definisao je francuski naučnik Henri Tresaguet 1793. godine, koji je predložio meru osnovanu na jednom delu Zemljine meridijanske dužine.
Prvi stetoskop napravljen je 1816. godine od strane francuskog lekara René Laennec kako bi bolje mogao slušati zvukove unutar tela pacijenata.
Instrument za merenje svetlosti razvio je vikont Lyon 1849. godine kako bi mogao analizirati intenzitet svetlosti.
Prvi galvanometar, instrument za merenje slabih električnih struja, razvio je Johan Christian Poggendorff 1820. godine.
Od starih sunčevih satova do savremenih atomskih satova, instrumenti za merenje vremena prošli su dug put. Atomski satovi tačno mere vreme na nivou milijarditih delova sekunde.
Standardizacija mernih jedinica ključna je za međusobno razumevanje i kompatibilnost u svetu. Generalna konferencija za mere i težine (CGPM) održava se svake četiri godine kako bi usklađivala i ažurirala Međunarodni sistem jedinica (SI).
Albert Ajnštajn shvatio je da vreme nije apsolutna veličina i da se razlikuje u različitim inercijalnim referentnim okvirima. Ovo otkriće je ključno za moderne navigacione sisteme koji koriste GPS tehnologiju.
Merenje dužine reka može biti iznenađujuće teško zbog krivina i promenljivog toka. Amazonka se obično smatra najdužom rekom na svetu, ali postoje različite interpretacije u zavisnosti od izvora podataka.
Astronomi koriste različite metode za merenje udaljenosti zvezda i galaksija, uključujući paralaksu, crveni pomak i Cefeide.
Nanometar (nm) je jedinica za merenje dužine koja se često koristi u nanotehnologiji. Jedan nanometar je jednako milijarditi deo metra.
Optička vlakna koriste se za prenos podataka brzinom svetlosti. Signali u optičkim vlaknima putuju dugim udaljenostima bez većeg gubitka.
Merenje je fundamentalni deo ljudskog napretka, omogućavajući nam da razumemo svet oko sebe i kreiramo tehnologije koje oblikuju našu svakodnevicu