brzina put vreme zadaci predstavljaju osnovu za sigurno rešavanje školskih problema. U ovom vodiču formule nisu date samo kao spisak: svaka oznaka, merna jedinica i postupak objašnjeni su kroz konkretne primere.
Kako su povezani brzina, put i vreme?
Brzina pokazuje koliki put telo pređe u jedinici vremena. Kod ravnomernog pravolinijskog kretanja brzina je stalna, pa se put povećava proporcionalno vremenu.
v = s/t; s = v·t; t = s/v
Oznake i jedinice:
v – brzina (m/s ili km/h); s – put (m ili km); t – vreme (s ili h). Sve jedinice moraju biti usklađene pre računanja.
Postupak rešavanja zadatka
- Pažljivo pročitaj tekst i izdvoji poznate veličine.
- Sve podatke izrazi u međusobno usklađenim mernim jedinicama.
- Napiši traženu veličinu i izaberi odgovarajuću formulu.
- Uvrsti brojeve zajedno sa jedinicama i izračunaj rezultat.
- Proveri jedinicu, red veličine i fizički smisao odgovora.
Osnovni zadatak sa rešenjem
Zadatak: Pešak pređe 900 m za 15 minuta. Odredi prosečnu brzinu u m/s.
Podaci: s = 900 m; t = 15 min = 900 s
Rešenje:
v = s/t = 900 m / 900 s = 1 m/s
Odgovor: Prosečna brzina je 1 m/s.
Zadatak srednjeg nivoa sa rešenjem
Zadatak: Automobil se kreće 72 km/h tokom 40 s. Koliki put pređe?
Podaci: v = 72 km/h = 20 m/s; t = 40 s
Rešenje:
s = v·t = 20 m/s · 40 s = 800 m
Odgovor: Automobil pređe 800 m.
Napredni zadatak sa rešenjem
Zadatak: Biciklista prvi deo puta od 6 km pređe brzinom 12 km/h, a drugi deo od 9 km brzinom 18 km/h. Odredi ukupno vreme i prosečnu brzinu.
Podaci: s₁ = 6 km; v₁ = 12 km/h; s₂ = 9 km; v₂ = 18 km/h
Rešenje:
t₁ = s₁/v₁ = 6/12 h = 0,5 h
t₂ = 9/18 h = 0,5 h
s = 15 km; t = 1 h
vₚ = s/t = 15 km/h
Odgovor: Ukupno vreme je 1 h, a prosečna brzina 15 km/h.
Najčešće greške učenika
- Brzina se dobija sabiranjem puta i vremena.
- Kilometri na sat koriste se zajedno sa sekundama.
- Prosečna brzina se računa prostim prosekom dve brzine i kada vremena ili putevi nisu odgovarajući.
- Zaboravlja se da vreme mirovanja ulazi u ukupno vreme prosečne brzine.
Kako proveriti dobijeni rezultat?
Izračunajte s = v·t i proverite vraća li se dati put. Prosečna brzina mora biti između najmanje i najveće brzine ako se telo sve vreme kreće napred.
Uvek vratite dobijenu vrednost u početnu formulu. Ako jednakost važi, jedinice se slažu i broj je realan za opisanu situaciju, rezultat je verovatno ispravan.
Mini-test za samostalnu proveru
- s = 200 m, t = 40 s. Odredi v.
- v = 5 m/s, t = 30 s. Odredi s.
- s = 150 km, v = 75 km/h. Odredi t.
- Pretvori 90 km/h u m/s.
- Trkač pređe 2 km za 10 min. Odredi brzinu u m/s.
Odgovori mini-testa
1) 5 m/s; 2) 150 m; 3) 2 h; 4) 25 m/s; 5) približno 3,33 m/s.
Česta pitanja
Da li formule treba učiti napamet?
Najpre treba razumeti odnos veličina. Formula se lakše pamti kada učenik zna da je pročita rečima, navede jedinice i primeni je u nekoliko različitih situacija.
Zašto su merne jedinice važne?
Jedinice pokazuju koju fizičku veličinu rezultat predstavlja i pomažu da se otkriju pogrešna pretvaranja ili neodgovarajuća formula.
Da li je dovoljno pogledati rešeni primer?
Nije. Posle primera treba zatvoriti rešenje i samostalno uraditi sličan zadatak sa promenjenim brojevima.
Zaključak
Zadaci sa kretanjem postaju jednostavni kada se prvo usklade jedinice i jasno odredi koja je veličina nepoznata. Kod više deonica uvek se sabiraju ukupni put i ukupno vreme.
Za dodatno vežbanje pogledajte pregled formula i zadatke iz fizike na portalu Fizičarenje.