Radioaktivnost

Radioaktivnost – pojam koji često asociramo sa nuklearnim elektranama, medicinskim uređajima ili čak superherojima iz stripova. Ali šta je zapravo radioaktivnost, i kako funkcioniše? U ovom tekstu istražićemo osnove radioaktivnosti, njene tipove i ulogu koju ima u prirodi i tehnologiji.

Radioaktivnost

Šta je radioaktivnost?

Radioaktivnost je prirodni proces u kojem nestabilni atomi gube energiju, oslobađajući čestice i energiju u obliku zračenja. Atomi sadrže jezgro sa protonima i neutronima, a kada jezgro postane nestabilno, ono spontano emituje zračenje dok ne postane stabilnije. Ovaj proces može trajati milisekundama, ali i milijardama godina.

Radioaktivnost

Tipovi radioaktivnog zračenja

Postoje tri glavne vrste radioaktivnog zračenja:

  • Alfa zračenje: sastoji se od čestica koje sadrže dva protona i dva neutrona (kao jezgro helijuma). Ovo zračenje ima nisku prodornu moć i može biti zaustavljeno papirom ili kožom, ali je štetno ako dospe u telo.
  • Beta zračenje: uključuje elektrone ili pozitron koji se ispuštaju iz jezgra. Beta čestice su prodornije od alfa čestica, ali se mogu zaustaviti tankim slojem plastike ili aluminijuma.

  • Gama zračenje: gama zraci su visokoenergetski fotoni i mogu proći kroz većinu materijala, pa čak i kroz ljudsko telo. Debeli slojevi olova ili betona potrebni su za zaštitu od gama zračenja.

Radioaktivnost

Radioaktivnost u prirodi

Iako često deluje zastrašujuće, radioaktivnost je prirodni fenomen i prisutna je svuda oko nas. Na primer, kalijum-40, koji se nalazi u bananama, emituje male količine zračenja. Radon, gas koji prirodno nastaje u tlu, takođe je radioaktivan i može se akumulirati u kućama. Čak i naš Sunčev sistem potiče od materijala nastalog kroz radioaktivni raspad u ranijim zvezdama.

Radioaktivnost

Radioaktivnost u tehnologiji i medicini

Radioaktivnost ima široke primene u tehnologiji, medicini i nauci. Radioaktivni materijali se koriste za lečenje raka (radioterapija), u arheološkim istraživanjima (datiranje ugljenikom), kao i u nuklearnim elektranama za proizvodnju energije. Takođe, detektori dima koriste male količine radioaktivnih supstanci za otkrivanje dima u zatvorenim prostorijama.

Radioaktivnost

Da li je radioaktivnost opasna?

Iako je radioaktivnost prirodna, izloženost visokim dozama zračenja može biti štetna. Dugotrajno izlaganje može izazvati oštećenje tkiva i genetske promene, dok kontrolisano zračenje u medicini koristi precizne doze za terapeutski efekat.

Radioaktivnost

Kako se štitimo od zračenja?

Tri osnovna načina zaštite su vreme, udaljenost i zaštitni materijali. Smanjenje vremena izlaganja i povećanje udaljenosti od izvora zračenja, kao i upotreba zaštitnih materijala poput olova, mogu značajno smanjiti rizike. Naučnici i radnici koji rade sa radioaktivnim materijalima strogo prate ove mere zaštite.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…