Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Ako pogledate u noćno nebo, možda ćete primetiti zvezde, Mesec ili neki avion koji leti visoko iznad. Ali ono što ne možete videti golim okom jeste neverovatna količina satelita koji svakodnevno kruže oko naše planete. Dok Zemlja izgleda mirno iz svemira, njena orbita postaje sve “prometnija”. Pa, koliko zapravo ima satelita u Zemljinoj orbiti?

Eksplozija satelita: Više od 10.000 satelita

svemir Šta ima u svemiru
Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Prema poslednjim podacima, trenutno se u Zemljinoj orbiti nalazi više od 10.000 aktivnih satelita. Ovaj broj neprekidno raste jer svake godine lansiramo stotine novih satelita kako bismo pokrili različite potrebe – od komunikacija i navigacije do naučnih istraživanja i praćenja klimatskih promena. Osim aktivnih satelita, postoji i veliki broj neaktivnih, koji su prestali da funkcionišu, ali još uvek kruže oko naše planete.

Ko lansira satelite?

Mnoge zemlje i privatne kompanije učestvuju u ovoj “svemirskoj trci”. Tradicionalno, države poput SAD-a, Rusije i Kine bile su vodeće u lansiranju satelita, ali poslednjih godina privatne kompanije, poput SpaceX-a sa svojim Starlink projektom, ubrzano povećavaju broj satelita u orbiti. Starlink mreža već ima na hiljade malih satelita koji obezbeđuju globalni internet, a plan je da ih u budućnosti bude čak više od 40.000!

Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Različite orbite, različite svrhe

Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Sateliti ne kruže svi istom putanjom oko Zemlje. Postoje tri glavne vrste orbita:

  • Niska Zemljina orbita (LEO): Ovi sateliti kruže na visinama između 160 i 2.000 kilometara. LEO sateliti su idealni za komunikacije, satelitske telefone, i istraživanje Zemlje jer su relativno blizu.

  • Srednja Zemljina orbita (MEO): Sateliti na ovoj visini (oko 20.000 km) se koriste uglavnom za navigacione sisteme, poput GPS-a.

  • Geostacionarna orbita (GEO): Sateliti u geostacionarnoj orbiti kruže na oko 36.000 kilometara od Zemlje i uvek su “iznad” istog mesta na Zemlji. Ova orbita je savršena za televizijske i vremenske satelite.

Svaka od ovih orbita ima svoju svrhu i izazove. Na primer, sateliti u LEO orbiti prolaze kroz Zemljinu magnetosferu i moraju biti otporni na radijaciju, dok sateliti u GEO orbiti ostaju relativno mirni u odnosu na Zemljinu površinu, što je idealno za stalno praćenje određenih tačaka na planeti.

Svemirski otpad: Tamna strana satelita

Dok sateliti pružaju neverovatne koristi, njihova proliferacija ima i svoju mračnu stranu – svemirski otpad. Svaki put kada se satelit pokvari ili završi svoju misiju, on ostaje u orbiti kao otpad, stvarajući rizik za druge satelite i svemirske misije. Trenutno se procenjuje da postoji na hiljade komada svemirskog otpada koji preti da izazove sudare sa aktivnim satelitima.

Da bi rešili ovaj problem, naučnici razvijaju nove tehnologije za uklanjanje svemirskog otpada, poput satelita koji mogu “loviti” i uklanjati neaktivne objekte iz orbite.

Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Budućnost: Svemirska infrastruktura

Koliko satelita kruži oko Zemlje?

Broj satelita će se u narednim decenijama samo povećavati. Sa projektima poput Starlink-a, ali i rastućom potrebom za preciznijim praćenjem klimatskih promena, Zemlja bi mogla postati centar prave svemirske infrastrukture. Očekuje se da će u bliskoj budućnosti orbita biti dom za stotine hiljada novih satelita, koji će unaprediti telekomunikacije, GPS sisteme i naučna istraživanja.

Naša "gužva" u orbiti

Dok se Zemlja čini velikom i prostranom, svemirska orbita postaje sve “gušća” i naseljenija satelitima. Njihova uloga u modernom svetu je ključna – bez njih, ne bismo imali GPS, vremensku prognozu ili globalni internet. I dok broj satelita raste, sa njim raste i naš izazov da održimo ovaj svemirski prostor bezbednim i održivim. Svaki novi satelit donosi inovaciju, ali i odgovornost da očuvamo naš “prozor u svemir”.

Ako vas interesuju zanimljivosti iz sveta fizike možete pogledati linkove:

 

Putovanje kroz vreme

Putovanje kroz vreme je jedna od najzanimljivijih i najfascinantnijih ideja u fizici. To bi bilo kao da se krećemo kroz prošlost ili budućnost, a da se ne moramo slijediti linearno…

Kako izgleda život na Marsu?

Ukoliko bi se dogodilo nešto tako katastrofalno na Zemlji da bi ljudi morali da se sele na drugu planetu, trenutno nema idealne planete koja bi bila dostupna za naseljavanje.

Kako bi izgledao svet bez fizike

Svet bez fizike bi bio jedan izuzetno mračan i neorganizovan svet. Bez zakona termodinamike, energija ne bi mogla biti prenesena ili obrađena na način na koji je to moguće danas.…

Lovci na tornado

Reč “tornado“ potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači “obrtati se”. Tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka, pa okrećući se i uvijajući se, naprave…

Bermudski trougao – Đavolji trougao

“Bermudski trougao” je priča koja je počela 1964 godine. To je priča o oblasti u obliku trougla u Atlantskom okeanu, pored floride. Ovo područje se naziva i Đavolji trougao. Tokom…

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće?

Šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće? – je pitanje koje budi maštu mnogih. Da li to znači kraj sveta ili ne? Zemlja se okreće oko…

Kolika je temperatura na Suncu?

Naše Sunce je srednje veličine i bela je zvezda. Srednje je težine i srednje je vruće. Temperatura na Suncu je oko 15 miliona stepenic  Celzijusa. (15 000 000 stepeni  Celzijusa).…

Koja je najhladnija planeta?

Planete u Sunčevom sistemu dobijaju toplotu od Sunca. Zemlja je od Sunca udaljena oko 150 miliona kilometara. Ta udaljenost obezbeđuje savršenu tempereturu za život. Neptun Po ovoj logici najhladnija planeta…

Kako merimo temperaturu na drugim planetama?

Za neke bliže planete možemo poslati sonde i direktno proučavati atmosferu. Međutim nismo u mogićnosti da to uradimo za neke udaljene planete. Za udaljene planete merenje temperature moramo uraditi sa…

Šta je najbrže?

Svetlost putuje brzinom 300 000 kilometara u sekundi i to  je najbrža stvar koja postoji. Od Meseca do Sunca svetlost putuje nešto vise od jedne sekunde. Parkerova solarna sonda najbrži…

Zanimljivosti o Nikoli Tesli

1. ROĐEN JE U OLUJNOJ NOĆI Rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine. Noć u kojoj je rođena bila je nezapamćena oluja i grmljavina. Grmljavine su…